Бобана Вењличковић са медаљама.
Фото: Мултимедиала.
У Прес центру Мултимедиале у Бору.
Фото: Мултимедиала.
На борбеној линији.
Фото: Мултимедиала.
 a.jpg)
На победничком постол
Фото: Мултимедиала.
Дојучерашања гимназијалка и од „малих ногу“ члан Одреда извиђача „Радомир Јовановић Чоче“, Боранка Бобана Величковић, у 20. години, након више јуниорских медаља на европсклим и државним пренствима (стандардни ваздушни пиштољ), у Норвешкој, јуче на сениорском првенству Европе, успела је да надвиси све противнице, па и легендарну Јасну Шекарић и освоји злато са 486,6 кругова. Она је то једанпут, на Купу Србије, у Новом Саду, 2006., са 16 година, већ постигла - „убила“ је тада 383 круга оставивши Шекерићеву на другом месту. Успех је био утолико већи, јер јој је Јасна позајмила свој пиштољ.
-Тек почетком 2007. године, пред европско јунироско првентсво у Француској, Бобана се захвалила Јасни на дотадашњим позајмицама: општина Бор је издвојила 142.000 динара за пиштољ. Ипак, оружје није благоврмено стигло, тако да је уследила још једна позајмица. За пут у Француску помогао је и борски „Југопетрол“. Бобана је освојила бронзу, а наша репрезенттација сребро. Успех је био утолиоко вреднији, јер се Бобана припремала у библиотеци Гимназије пошто су јој у бившем клубу „Металац ФОД“ тражили 1.000 динара по тренингу. Касније је на Интеренационалној награди Мађарске освојила златну медаљу. Била је и јунорски првак Европе на првенству у словачком граду Њитри (387 кругова, шест мање од светског рекорда), изјавио је недавно тренер младе репрезентативке и стручњјак који јој је вероватно и највише помогао у каријери, Боранин, Бобан Марковић.
Бобана је те, 2007. проглашена за најбољег спортисту свог града окитивши се са 11 златних, девет сребрних и седам бронзаних медаља. Бобана је и наредне две године блистала у јуниорској конкуренцији у Србији и на међународним такмичењима. Једва је, са својим тренером, сакупљала новац да оде на такмичења изван земље. Добијала је ласкава признања најуспешнијег спортисте Бора и Тимочке Крајине и на томе се углавном све завршавало. Позив да се придружи сенорској репрезентацији и наступи у Норвешкој био је прави потез наших тренера, што ће можда и пресудно утицати на њену каријеру, али и резултате српске репезентације.
-Бобана је дисциплинована и вредна. Извиђачи су јој велика љубав. Са нама сваког лета бивакује на Дубашници и кад год може учествује у свим акцијама. Догађало се да истог дана, чим се заврши важно такмичење, стигне у бивак на Борско језеро. Онда заједнички прослављамо медаље, јер ретко кад се враћала без одличја. Нажалост, у свом граду није имала пуно разумевања. Поуздано знам да се мајка Весна чудила како јој не излазе у сусрет за тренинге, не обезбеђују новац за такмичења. Дуго није имала свој пиштољ. Зато је Шекарићевој неизмерно захвална. О њој ће се тек чути, каже Микица Степић, начелник борских извиђача.
Недавно нам је Бобана, данас наш стрелац број један, рекла:
-Захвлна сам професорима у Гимназији, они су увек имали разумевања за моја одсуствовања. Морала сама да се надмећем и они су схватили да се врхунски резултати не могу постићи бвез свакодневних тренинга и одрицања. Мило ми је и што је председник општине Бранислав Ранкић реаговао, тако да сам и ја, после пуно ишчекивања, добила свој пиштољ. Тренер Марковић је заљубљеник у стрељаштво, стално ме је подстицао и храбрио, учио ме животу, каже скромно Величковићева.
Бобана Величковић у четвртак поподне стиже у Бор. Још нико не зна да ли ће бити достојанствено дочекана. Као некад Јасна Шекарић у Осијеку кад се цео град на Драви сјатио да је поздрави и честита олипијско злато. Јер је Бобанино европско злато највећи спортски успех града бакра у последњих 50 година.
Антрфиле
Падобранац, па стрелац
Најбољи спортски, лични резултат који је постигао један Боранин јесте светски рекорд у скоку падобраном Петра Мађаревића 1956. године. Он је са 600 метара два пута скака о са укупним резултатом 1,10 метара од циља. Овај успех потврдила је Међународна спортска ваздухопловна организација са седиштем у Паризу. Мађаревић је пре тога био и југословенски рекордер у истој дисциплини. Бор је одавно познат као град спорта, превасходно у борилачким вештинама, имао је и фудбалског прволигаша, супер рукометашице, алпинисте, боксере, али и запажене стрелце.
Аутор: Б.Филиповић
Тренутно нема коментара за ову вест. Ваш коментар може бити први.
Кликните овде како би послали коментар.
-Тек почетком 2007. године, пред европско јунироско првентсво у Француској, Бобана се захвалила Јасни на дотадашњим позајмицама: општина Бор је издвојила 142.000 динара за пиштољ. Ипак, оружје није благоврмено стигло, тако да је уследила још једна позајмица. За пут у Француску помогао је и борски „Југопетрол“. Бобана је освојила бронзу, а наша репрезенттација сребро. Успех је био утолиоко вреднији, јер се Бобана припремала у библиотеци Гимназије пошто су јој у бившем клубу „Металац ФОД“ тражили 1.000 динара по тренингу. Касније је на Интеренационалној награди Мађарске освојила златну медаљу. Била је и јунорски првак Европе на првенству у словачком граду Њитри (387 кругова, шест мање од светског рекорда), изјавио је недавно тренер младе репрезентативке и стручњјак који јој је вероватно и највише помогао у каријери, Боранин, Бобан Марковић.
Бобана је те, 2007. проглашена за најбољег спортисту свог града окитивши се са 11 златних, девет сребрних и седам бронзаних медаља. Бобана је и наредне две године блистала у јуниорској конкуренцији у Србији и на међународним такмичењима. Једва је, са својим тренером, сакупљала новац да оде на такмичења изван земље. Добијала је ласкава признања најуспешнијег спортисте Бора и Тимочке Крајине и на томе се углавном све завршавало. Позив да се придружи сенорској репрезентацији и наступи у Норвешкој био је прави потез наших тренера, што ће можда и пресудно утицати на њену каријеру, али и резултате српске репезентације.
-Бобана је дисциплинована и вредна. Извиђачи су јој велика љубав. Са нама сваког лета бивакује на Дубашници и кад год може учествује у свим акцијама. Догађало се да истог дана, чим се заврши важно такмичење, стигне у бивак на Борско језеро. Онда заједнички прослављамо медаље, јер ретко кад се враћала без одличја. Нажалост, у свом граду није имала пуно разумевања. Поуздано знам да се мајка Весна чудила како јој не излазе у сусрет за тренинге, не обезбеђују новац за такмичења. Дуго није имала свој пиштољ. Зато је Шекарићевој неизмерно захвална. О њој ће се тек чути, каже Микица Степић, начелник борских извиђача.
Недавно нам је Бобана, данас наш стрелац број један, рекла:
-Захвлна сам професорима у Гимназији, они су увек имали разумевања за моја одсуствовања. Морала сама да се надмећем и они су схватили да се врхунски резултати не могу постићи бвез свакодневних тренинга и одрицања. Мило ми је и што је председник општине Бранислав Ранкић реаговао, тако да сам и ја, после пуно ишчекивања, добила свој пиштољ. Тренер Марковић је заљубљеник у стрељаштво, стално ме је подстицао и храбрио, учио ме животу, каже скромно Величковићева.
Бобана Величковић у четвртак поподне стиже у Бор. Још нико не зна да ли ће бити достојанствено дочекана. Као некад Јасна Шекарић у Осијеку кад се цео град на Драви сјатио да је поздрави и честита олипијско злато. Јер је Бобанино европско злато највећи спортски успех града бакра у последњих 50 година.
Антрфиле
Падобранац, па стрелац
Најбољи спортски, лични резултат који је постигао један Боранин јесте светски рекорд у скоку падобраном Петра Мађаревића 1956. године. Он је са 600 метара два пута скака о са укупним резултатом 1,10 метара од циља. Овај успех потврдила је Међународна спортска ваздухопловна организација са седиштем у Паризу. Мађаревић је пре тога био и југословенски рекордер у истој дисциплини. Бор је одавно познат као град спорта, превасходно у борилачким вештинама, имао је и фудбалског прволигаша, супер рукометашице, алпинисте, боксере, али и запажене стрелце.
Аутор: Б.Филиповић
Тренутно нема коментара за ову вест. Ваш коментар може бити први.
Кликните овде како би послали коментар.